Kursevi valuta ili devizni kurs

posted in: kursevi valuta | 0

Kursevi valuta ili devizni kurs

Kada  upotrebljavamo pojam kursevi valuta, najpre treba ustanoviti definiciju pojma valauta, odnosno rastumačiti njeno značenje. To će umnogome doprineti da se razume kako se formiraju kursevi valuta. Naime, kada se govori o novcu uopšte, treba se znati da postoje dve vrste stranog novca i to devize i valute. Zazlika između ova dva pojma je takođe važna u razumevanju pojma – kursevi valuta. Devize predstavljaju sva kratkoročna potraživanja, obično do tri meseca, prema inostranstvu u stranoj valuti. Sa druge strane, valute predstavljaju efektivni strani novac, gotov novac, koji je u nekoj određenoj zemlji zakonsko sredstvo plaćanja. Prema navedenom, osnovna razlika između deviza i valuta je u tome što su devize žiralni, a valute efektivni strani novac.

kursevi valutaU svakom slučaju, kursevi valuta ili devizni kurs po definiciji predstavlja cenu valute koja je izražena u domaćem novcu. Jednostavnim jezikom rečeno, devizni kurs pokazuje koliko treba platiti jedinica domaćeg novca za jednu ili sto jedinica stranog novca. Ovakav način izražavanja cena stranih valuta (kursevi valuta) se najčešće koristi. Bitno je istaći karakterističnost koju ima strani novac u odnosu na domaći novac. Naime, domaći novac na domaćem tržištu predstavlja samo meru vrednosti ili merilo cena kojim se izražava cena određene robe. To znači da domaći novac na domaćem tržištu nije roba, dok je strani novac na domaćem tržištu roba kao svaka druga, tako da ima i svoju cenu, odnosno devizni kurs. Posebno je važno što strana valuta kao specifična roba istovremeno predstavlja i merilo cena u zemlji koja je taj novac emitovala, zato je kod formiranja cena te valute (kursevi valuta) značajan uticaj te valute u odnosu ponude i tražnje, ali i mere ekonomske politike zemlje koja je tu valutu emitovala.

Kada se formiraju kursevi valuta važna je činjenica da ponuda strane valute dolazi od izvoza, a tražnja za stranom valutom dolazi od uvoza. To znači da se formiranje deviznog kursa u osnovi zasniva na platnobilansnom metodu, jer ponuda i tražnja strane valute, zapravo dolazi od platnog bilansa jedne zemlje. Drugim rečima, kada se formiraju kursevi valuta imamo sledeću situaciju – ako platni bilans teži ka suficitu, devizni kurs valute će ispoljavati tendenciju pada (razlog je povećana ponuda deviza), u protivnom, ako platni bilans teži ka deficitu, tada će devizni kurs strane valute pokazati tendenciju porasta (povećana tražnja deviza).

U međunarodnom platnom prometu plaćanja se obavljaju između rezidenata dvaju zemalja, gde kursevi valuta i njihovo formiranje imaju značajnu ulogu. Pošto se po pravilu plaćanja vrše u valuti prodavca, to znači da kupac za svoju valutu treba da kupi valutu prodavca kako bi mogao da plati robu koju je od njega kupio. Ovde je dobro napomenuti da je potrebno, pre nego što se pristupi izvršenju ekonomske transakcije, znati odnos po kome će se obaviti pretvaranje jedne nacionalne valute u drugu. Kursevi valuta, odnosno, devizni kursevi se mogu formirati na vise načina:

–          U fiksnom iznosu koji odgovara odnosu datih valuta prema jednom konvencijalnom zajedničkom imenitelju (Sistem fiksnih deviznih kurseva)

–          U relativno fiksnom iznosu koji odgovara odnosima kupovnih snaga stranog i domaćeg novca (Sistem pariteta kupovnih snaga).

–          U varijabilno iznosu koji odgovara odnosu ponude i tražnje strane valute (Sistem fluktuirajući kursevi valuta).

Kursevi valuta imaju značajnu ulogu u trgovini valutama na međunarodnom finansijskom tržištu (Forex Market), gde se trgovina odvija isključivo po sistemu fluktuirajućih deviznih kurseva. To je ujedno preduslov (free-floating of currencies) za funkcionisanje forex-a kao necentralizovanog tržišta, gde se vrši slobodno tržišno formiranje cena valuta, odnosno kursevi valuta.