Konverzija valuta i devizni kurs

posted in: konverzija valuta | 0

Konverzija valuta i devizni kurs

Konverzija valuta je važna kategorija zbog činjenice da spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje postaje jedan od najvažnijih segmenata moderne finansijske nauke, kao i savremenog načina poslovanja uopšte. Savremena konvertibilnost valuta moderno devizno tržište, upravljanje deviznim kursom, devizna kontrola i upravljanje deviznim transakcijama, kao i povezanost domaćeg i svetskog deviznog tržišta postali su sastavni deo finansijske i razvojne državne politike u celini. Upotreba različitih sistema plaćanja, kursni rizik, odnos rizika kamate, poreske stope i inflacije postali su svakodnevna tema i poprište diskusija koje daju na značaju glavnim temama – devizni kurs i konverzija valuta. Nove svetske ekonomije su silom prilika sve više otvorene prema svetskom tržištu, tako da ekonomija koje su dovoljne same sebi više nema jer ih zamenjuju komplementarne i uzajamno povezane. Nastajanje takvog okruženja, gde su privrede sve više otvorene, nameće potrebu ovladavanja saznanjima o složenim tokovima novca i kapitala u okviru svetske ekonomije, zatim sistemu i instrumentima plaćanja, efektima promene deviznih kurseva, promena kamatnih stopa na finansijskim tržištima, kursnim i valutnim rizicima, inflaciji i dr. Manipulisanje deviznim kursevima, konverzija valuta, kroz politiku uvoza/izvoza roba i kapitala, zaduživanje u inostranstvu, otežan pristup svetskom tržištu novca i kapitala kao i mnogi drugi problemi dovode do osnovane potrebe njihovog detaljnog izučavanja.

Konverzija valuta i devizni kursProblem stabilnosti deviznog kursa, kao i način konverzija valuta,  danas se javlja kao jedan od vitalnih problema savremenog sveta, a devizni kurs postaje jedno od najsnažnijih sredstava ekonomske politike. Manipulisanjem deviznim kursevima država nastoji da osigura što povoljnije odnose u svom platnom bilansu, da poboljša svoje mesto i uslove u izvozu i uvozu i tome slično. Nekadašnji jedinstveni devizni kurs zamenila je pojava različitih deviznih kurseva i fleksibilnija konverzija valuta. Tako imamo više vrsta deviznih kurseva:

–          Stabilni (fiksni) – odeđuju ga monetarne vlasti zemlje, a ima zadatak da održava realnu vrednost domaće valute na svetskom tržištu;

–          Diferencirani devizni kurs;

–          Slobodni, fluktuirajući i fleksibilni devizni kursevi (formiraju se slobodno prema ponudi I tražnji deviza na deviznom tržištu ili kod banaka;

–          Upravljačko-fluktuirajući devizni kurs.

Devizni kursevi po kojima se vrši konverzija valuta karakterišu se pojavom deprecijacije i aprecijacije deviznog kursa. Deprecijacija (podcenjivanje domaće valute) se sprovodi radi poboljšanja odnosa u platnom bilansu, što znači da devizni kurs iznad kursa ravnoteže čini domaću robu za inostranog kupca jeftinijom, pa dolazi do stimulacije izvoza, uz istovremeno ograničavanje uvoza robe, gde uvozna roba u zemlji sa depreciranom valutom postaje skuplja. Kod politike aprecijacije, javlja se potpuno obrnuti efekat: stimulacija uvoza i destimulacija izvoza i preko toga popravljanje stanja platnog bilansa, što kao mera za sobom povlači  karakteristično visok suficit.

Međutim, devizni kurs kojim se osigurava uravnoteženje platnog bilansa, odnosno dugoročnija ravnoteža ponude i tražnje deviza naziva se ravnotežnim kursom. Zadatak ovog kursa je da osigura ravnotežu platnog bilansa u dužem vremenskom period, da očuva unutrašnju stabilnost zemlje bez inflacije i deflacije, stabilnost deviznih rezervi i stabilnost privrede (smanjenje nezaposlenosti). To znači, da se ne može smatrati ravnotežnim kursom onaj kurs koji osigurava ravnotežu platnog bilansa, a istovremeno dovodi do pada proizvodnje, inflacije ili naglog odliva deviznih rezervi. Sa druge strane, konverzija valuta po realnom deviznom kursu izjednačava opšti nivo cena u zemlji sa opštim nivoom cena u inostranstvu, a izvodi se iz odnosa deviznog kursa koji se formira na deviznom tržištu i kursa koji se formira prema paritetu kupovnih snaga dve ili više privreda. Kao važanim faktorom koji se odnosi na rešavanje ovakvih i sličnih problema (kroz promenu interesnih stopa, pretvaranje jednog duga u drugi pod povoljnijim uslovima i sl.) bavi se monetarna politika preko uticaja kamatnih stopa na devizni kurs, a to se naravno podrazumeva u domenu konverzija valuta.